Били смо у Дебелој гори

Шуми свињара и жира

Која је вековима захвална

Што је човек не дира.

Шумски тепих више не газе

Ригови и свиње мангуљице

Ал’ га зато још увек красе

Висибабе, процепак и љубичице.

Иако стара, шума је жива

Док детлић кућа и сова хуче

Док листа каталпа и мири ива

Док по њој деца радосно трче.

Шума је благо, живот нам даје

Ми је чувамо, њен бонтон знамо

Желећи да нам још дуго траје